O bolestima dojke

Karcinom dojke je najuobičajenija vrsta maligniteta kod žena i jedna je od dva vodeća uzroka smrti žena, kao posledica karcinoma. To je glavni uzrok smrtnosti kod žena u četrdesetim godinama. Jedna od osam žena razvije karcinom dojke ako poživi preko 90 godina. Karcinom dojke je najčešće zloćudni tumor. Ipak, većina žena kod kojih se dijagnostikuje rak dojke neće umreti od te bolesti. Ne postoji poznati metod u prevenciji karcinoma dojke. Zbog toga, glavna mogućnost da se izmeni prirodan tok bolesti jeste mogućnost ranog otkrića i dijagnoze.

Vredi napomenuti da se smrtost od karcinoma dojke u poslednjih pedeset godina nije bitnije promenila. Međutim, usavršavanjem same mamografije, kao i novih tehnika snimanja, omogućeno je ranije detektovanje karcinoma dojke i podignuta je stopa preživljavanja. Zato svaki lekar ima obavezu da edukuje pacijente u smislu samopregleda dojke, i da razvije rutinu pažljivog praćenja pacijenta. Naša kultura daje veliki značaj ženskim dojkama.

Anatomija i građa grudi

Grudi su velike, parne, mlečne, modifikovane ovalne žlezde, smeštene unutar površine, iznad prednjeg zida grudnog koša između klavikule i šestog do osmog rebra. Lateralna projekcija žlezdanog tkiva proteže se od gornjeg spoljašnjeg dela grudnog koša, ka aksili i zove se aksilarni rep. Prosečna težina grudi odrasle osobe je 200 do 300 grama tokom menstrualnih godina. Zrele grudi sastoje se od 20% žlezdanog tkiva, i 80% sala i vezivnog tkiva. Periferno tkivo grudi je uglavnom salo, dok centralni deo sadrži više žlezdanog tkiva. Koža dojke je debljine između 0,5 cm i 2 mm, glatka.

Grudi su sastavljene od 12–20 lobulusa raspoređenih radijalno od bradavice. Svaki lobulus je trouglastog oblika i ima jedan ekskretorni kanal, koji je otvoren ka spoljašnjosti na bradavici. Mleko nastaje u sekretornim ćelijama alveola. Posle toga se transportuje kolektivnim kanalima lobulusa koji se granaju u laktiferozne sinuse, i na kraju u ekskretorne kanale svakog grudnog lobulusa posebno. Vezivno tkivo, Kuperovi ligamenti (Cooper’s ligaments), protežu se od kože do pektoralne fascije (pectoralis fascia) koja se nalazi ispod, sl.1. Invazija ovih ligamenata malignim ćelijama dovodi do povlačenja kože, što je znak uznapredovalog karcinoma dojke. Limfatična građa grudi je izuzetno složena. Oko 75% limfne drenaže odlazi do regionalnih izdanaka u aksili.

Dojka se krvlju snabdeva iz više izvora. Gornji lateralni kvadrat snabdevaju ogranci aksilarne arterije (lateralna torakalna arterija). Centralne i medijalne delove dojki snabdevaju ogranci arterije mamarije interne. Ogranci interkostalnih arterija snabdevaju lateralne delove dojki, a pomalo krvi dolazi i iz supskapularne i dorzalne torakalne arterije. Venska drenaža se obavlja preko aksilarne vene, vene mamarije interne, i inetrkostalnih vena.

Bol u dojci (mastalgija) jeste čest simptom i najčešći razlog zbog kojeg se žene javljaju kod lekara.

Tkivo dojki je osetljivo na hormonske promene. Epitel dojke reaguje adekvatno na promenljive nivoe estrogena i progesterona, slično ostalim tkivima osetljive na hormonske promene. Strome grudi i mioepitelne ćelije dojki takođe reaguju na estrogen i progesterone.

Žene često imaju osetljivost i punoću grudi tokom lutealne faze ciklusa. Prosečno povećanje volumena grudi predmenstrualno je 25–30 ml. Predmenstrualni simptomi dojki javljaju se zbog povećanja protoka krvi, vaskularnog proširenja i zadržavanja vode. Tokom folikularne faze, postoji parenhimalna proliferacija kanala. Tokom luteinske faze, postoji dilatacija kanala, i diferencijacija alveolarnih ćelija u sekretorne ćelije. Kada menstruacija počne, javlja se regresija ćelijske aktivnosti u alveolama i kanali postaju manji.

Dojke imaju isto ektodermalno poreklo kao i žlezde u koži. Razvijaju se u petoj nedelji trudnoce, od mlečnih nabora. Mlečni nabor se u početku proteže od primitivne aksile, preko ventralne površine zametka, sve do primitivne ingvinalne regije. Pri normalnom razvoju, srednji deo gornje trećine mlečnog nabora se razvija u mlečni brežuljak na zidu grudnog koša, a ostali deo nestaje. Dodatne grudi i bradavice mogu se javiti duž linija dojki, koja ide od aksile do prepona.

Postojanje više bradavica naziva se politelijom (polythelia), a prekomerne dojke polimastija (polymasthia), sl. 3. Javljaju se u procentima kod belkinja 1–2%, dok kod Azijatkinja taj postotak iznosi 5–6%. Asimetrije u obliku i veličini su češće od asimetrije u veličini i obliku bradavica.

Masivna hipertrofija grudi u pubertetu (devičanska hipertrofija) retko se javlja i ima duboko uznemiravajući uticaj na samo viđenje tinejdžera. Ovakvo stanje se najbolje rešava estetskom operacijom.

Benigna obolenja dojki

Klasifikacija i terminologija benignih oboljenja dojke su zbunjujuće. Ipak razumevanje ovih stanja je izuzetno važno. Simptomatologija i fizički nalazi benignih oboljenja prouzrokuju anksioznost i strah kod pacijentkinje, koja često misli da simptomi mogu biti povezani sa karcinomom dojke. Uobičajeni simptomi oboljenja dojke – bol i osetljivost, i znaci – masa ili iscedak iz bradavica, mogu biti rezultat bilo benignog, bilo malignog procesa.

Međutim, bol u dojci je u poređenju sa ostalima kasni simptom kod žena sa karcinom dojke i jedini je prisutan simptom kod manje od 10% ovih žena. Tokom druge polovine menstrualnog ciklusa, dojke se povećavaju po obimu, gustini i čvorićima. Ove tri promene su često povezane sa povećanom osetljivošću ili bolom.

Brojne epidemiološke studije su ustanovile povećani rizik od razvijanja karcinoma dojke kod žena sa benignim oboljenjima dojke sa atipičnom epitelijalnom hiperplazijom. Rizik varira od dvostrukog do petostrukog, u zavisnosti od stepena epitelijalne hiperplazije.

Fibrocistične promene na dojkama

Postoje tri nejasna klinička stadijuma, gde svaki stadijum ima predominantne histološke nalaze. Klinički, ovi stadijumi se znatno preklapaju.

Prvi stadijum se dešava kod žena u njihovim kasnim dvadesetim i ima termin mazoplazija (mastoplazija). Bol u dojci je prisutan prvenstveno u gornjem, spoljašnjem kvadrantu dojke. Stvrdnuti pazušni rep je na najosetljivijem mestu dojke. U toku ove faze javlja se sproliferacija strome.

Drugi klinički stadijum je adenozis, koji se javlja kod žena u tridesetim. Bol u dojkama i osetljivost su slabiji, i javljaju se pred menstruaciju. Više malih čvorića u dojci variraju 2–10 mm u prečniku. Histološka slika adenozisa pokazuje jasnu proliferaciju i hiperplaziju kanala, kanalića i alveolarnih ćelija.

Poslednji stadijum je nazvan cistična faza i obično se dešava kod žena u četrdesetim godinama. Nema jakog bola u dojkama ukoliko se cista rapidno ne povećava. Žena oseća iznenadni bol sa određenom osetljivošću i napipava neravninu u obliku grudvice. Ciste su osetljive na palpaciju i variraju od mikroskopskih do 5 cm u prečniku. Ciste kod fibrocističnih promena obično regrediraju u veličini.

Histologija fibrocističnih promena karakteristična je proliferacijom i hiperplazijom lobularnih, kanalnih i žlezdanih epitela. Najčešće proliferacija fibroznog tkiva prati epitelijalnu hiperplaziju. Ako je pacijentkinja dobro tretirana sa fibrocističnim stanjem u zavisnosti od njihovih godina, uključuje adekvatne tehnike snimanja kao i citološku aspiraciju, biopsiju finom iglom ili uzimanje isecka kada za to postoje indikacije. Većina simptoma može se kontrolisati medikamentoznom terapijom. Oralni kontraceptivi ili suplementarni progesteron tokom sekretivne faze ciklusa su bili korišćeni u tretmanu fibrocističnih promena. Oko 40% žena će imati ponovne simptome posle prekida terapije oralnim kontraceptivima.

Iscedak iz bradavice

Na iscedak iz bradavice mogu da se žale i žene sa benignim oboljenjem i žene sa malignim oboljenjem dojke. Iscedak iz bradavice je prisutan kod 3% žena sa karcinomom dojke.

Da bi bio medicinski validan, iscedak iz dojke treba da bude spontan i perzistentan kod nelaktivne žene. Važnost dijagnostikovanja etiologije spontanog nemlečnog iscetka iz bradavice je da se isključi karcinom. Maligniteti su povezani sa jasnim seroznim ili krvavim iscetkom iz bradavice. Što je najvažnije krvav iscedak, bio obilan ili minimalan, treba smatrati suspektnim za karcinom, sve dok se ta dijagnoza ne isključi.

Pre ekscizione biopsije, pacijentkinja sa upornim iscetkom bilo kog tipa treba da uradi mamografiju. Kod mlade žene sa sumnjom na intraduktalni papilom, postojeći kanal koji je obično plave boje, i malo područje oko tkiva dojke mogu se hirurški ukloniti.

O bolestima dojke, pregledima i ultrazvučnoj dijagnostici vezanoj za dojke više informacija možete dobiti u ginekološko akušerskoj ordinaciji „Dinulović„, Strahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.