Nije lako biti korisnik. Korisnici uglavnom i ne znaju da ti dugmići na koje klikću i meniji koje biraju, imaju zajedničko ime i da se zovu – korisnički interfejs.
To je večita bitka dva koncepta – jednog po kome treba osmisliti taj interfejs nekako, i drugog po kome komanda na koju sam kliknuo treba da radi ono što sam poželeo u ovom trenutku. Vlasnici oba koncepta su najčešće u krivu, u praksi se ne podnose i nazivaju jedni druge raznim imenima.
Ali, mi smo kao civilizacija na jednom početku, na tački prelaska u virtuelno. Deo onoga što smo tretirali kao imaginarno, inženjeri čarobnjaci su uspeli da materijalizuju i sada imamo to nešto i zovemo ga „korisnički interfejs“, i nekada kada se sa njim suočimo – ne znamo šta da radimo.
Nevirtuelni svet je – nesavršen
Čini se da su lepše one realne stvari, one suprotne od virtuelnih: recimo, jul mesec, pola grada je negde na odmoru, sunce peče, haljine lepršaju ulicama. U nekoj agenciji u Beogradu, u kancelariji za računarom sedi jedan Dejan i žuri. Nema vremena da uživa u realnosti, već žuri da napiše jednu ponudu.
Nije baš zadovoljan platom i juče, dok je vlasniku objašnjavao da nema nameru da gubi vreme i da biva podcenjivan, nije puno birao reči (blago rečeno). Malo je ego pustio uvis bio, a… dobro, svi to rade, pa ako prodje – prodje.
Medjutim, hoće to u životu tako, da izvinete – kad je neko sreće „kurate“ loše. Juče je izigravao frajera i poslodavcu „spustio“ onako par „žešćih“, a danas, ako ne napiše ovu ponudu do jedan sat – moraće da se izvinjava i pravda. A ta dva, u ovoj firmi ne idu zajedno. Nikako!
Dvanaest sati je i četrdeset tri minuta, Dejan nema pojma da je trideset i jedan stepen celzijusa, sav se dao u suve činjenice kojima treba klijentu najpreciznije pojasniti opcije koje mu nudimo. Ovo ga jako zamara, informacione tehnologije mu nisu baš u malom prstu, on je završio poljoprivredu.
– Dano?
– Oj, Deki, dušo moja!
– Danče, šta je na cPanelu port 4643?
– Nije ništa, dragi moj prijatelju.
– Kako ništa?
– Lepo, ništa. cPanel i 4643 su ti dva sveta različita.
– Danice, nemoj me zezati.
– To je na Plesku, nije na cPanelu. Na cPanelu su ti 2082 i 2083, valjda.
Faktori i snalaženja
Sada je već dvanaest sati i četrdeset osam minuta.
Dejan gleda u svoju ponudu na osam strana i polako shvata da mu se dešava nešto što apsolutno ne želi da mu se desi. Oko pedeset puta je u ponudi pomenuo Plesk, i oko pedeset puta je pomenuo cPanel. I svih sto puta su bili pogrešni. Gde god je napisao Plesk, treba da piše cPanel.
I obrnuto.
Vreme prolazi, treba brzo sad to izmeniti i – šta ćemo sad? Idemo na „find replace“, naravno.
I onda je stao i shvatio da je u debelom sosu: ako sa „find replace“ zameni svaku reč „Plesk“ u „cPanel“ – ništa nije uradio. Jer onda će imati na svih tih sto mesta reč „cPanel“ i kako onda da nadje kojih pedeset „cPanel“ treba zameniti u „Plesk“?!
Dvanaest sati, pedeset četiri minuta
Jako loš trenutak da se bude očajan, i razmišlja o davanju, ili dobijanju otkaza.
I onda je ostavio sve i otišao do prozora.
A šta me briga, i ovo će proći nekako. Ma ako počne nešto… da mi „drobi“, odoh ja, naći ću drugi posao. Jer realno govoreći – ovo je stvarno maler nad malerima, osam strana ponude pogrešno ispisane i tu nema pomoći, ma koliko da si pametan.
I onda je zastao i upitao sebe: a šta bi jedan pametan čovek sad uradio. I zamislio se. I vratio se za računar.
Otvorio je „find replace“ i – uključio opciju „match case“.
I onda je svako pojavljivanje reči „Plesk“ zamenio rečju „CPANEL“.
Potom je svako pojavljivanje reči „cPanel“ zamenio rečju „PLESK“.
Potom je svako pojavljivanje reči „PLESK“ zamenio rečju „Plesk“.
I onda je svako pojavljivanje reči „CPANEL“ zamenio rečju „cPanel“.
I… onda se začuo dobro poznat glas.
– Dejane?! Pa jesi mi odštampao ono?
– Aco, ketridž je prazan, rek’o sam ti. Pa ne mogu ja menjam i punim ketridže ovde…
– Dano, gde je Zoki, jesi ga zvala?
– Ja mu zvonila, a njemu se da prostiš ne diže! Rekla sam Ani da pita i onog njenog.
– Danice, u rezervi moramo da imamo uvek jedan, rekao sam ti sto puta.
– Znam Aco, ali ne mogu da ga rodim sad, šta da mu radim.
– Ništa, uzmi Dekijevu ponudu i skokni do Branka isprintaj mi to hitno. Sutra – kupi novi štampač ili ketridž. Pa nismo se ovde okupili da se igramo, a?
I tako prodje jedan buran dan, a u tom danu jedan trenutak, nekima od nas – velik kao dan. To se valjda zove – faktor snalaženja.
Autori slika
Ville Miettinen http://www.flickr.com/people/wili/
crirez http://www.sxc.hu/profile/crirez