Vaskrs – najveći i najradosniji hrišćanski praznik, najveći, jer većeg nema, najradosniji, jer nema veće radosti od vaskrsa Gospoda i nas u Njemu. Čekamo ga u tihoj molitvi u ljubavi i postu duše i tela.
Jer Gospod je vaskrsao nas radi, radi spasenja našeg, da naše duše ne ostanu večiti zatočenici ada i nečistih sila pokazavši nam put ljubavi, trajne i neprolazne ljubavi čije su granice samo nebo. I kako reče Dostojevski:
I kada bi ISTINA bila izvan Hrista ja bih je opet tražio u Njemu – tako i rod ljudski, ako je još uvek ljudski, treba da je traži upravo u Njemu, u molitvi, u žrtvovanju, u ljubavi za brata svog. Ali ko je taj brat i ima li ga još; gde je ta silna ljubav koju svet očekuje, strada za nju, gde je taj bližnji, ili ga više ni mi sami ne prepoznajemo.
U Gospodu neka vaskrsnu i naše duše
Puteva ima mnogo, ali je samo jedan pravi, obožen, otelotvoren u Hristu Spasitelju i Njegov vaskrs, dugoočekivan kroz strogi post treba da bude i vaskrs Njegove ljubavi u nama i naše u Njemu. Jer to je pričest, prava istinska, to je Telo i Krv, Evharistija to je vaskršnja trpeza. Zapitamo li se ikada koliko duh Jude čuči u svima nama i izdaje istinu, okreće joj leđa kad je ona najvidljivija, i kad blista.
Danas je Veliki Petak – dan najstrožeg posta i molitve, dan u kome se pati i strada ako nikako drugačije ono bar unutrašnje u tihovanju i ćutanju. Apostolski se pričestimo, tako što ćemo ruku pomirenja pružiti svakom i bratu i onom koji to nije, jer i Hristos je na Golgoti praštao, tihovao i molio se. Praštao je greh počinjen iz gordosti, iz neznanja, iz sveopste ljudske nesavršenosti, jer istina je svima data, ali nisu svi u stanju da je udahnu i dožive.
Za neke je ona prolazna i neprimetna, jer od svoje gordosti i demonske gluposti ne mogu ni da vide lepotu sunca i cveta. Gospod zna da smo mi nesavršeni, da nam je telo glavni pokretač snage i strasti i da su iskušenja naša velika kao planina, da nam je oko željno sjaja i raskoši, a duša vina i terevenki. I zna da ćemo pasti, pasti sigurno, duboko i do dna, i da će naša snaga biti na izmaku. Ali zato nam je i dao mogućnost da ustanemo, pridignemo se, da se pokajemo i vaskrsnemo, da se ponovo rodimo snagom njegove ljubavi i u Njemu, i da molitva naša nadjača sve krike iskušenja.
Zato je vaskrs najradosniji praznik, jer Gospod je svima dao svoju ruku i svoju ljubav, dao put nade koja nije prolazna kao neke druge nade,oprostio svima ono što mi ne znamo, ili nećemo jedni drugima. I kad farbamo jaja u crvenu boju radosti, i u spomen na Njega i vaskrsnuće treba da ih farbamo molitvom i praštanjem, u želji da ih poklonimo bližnjima i time damo deo svoje radosti. Rodićemo se na vaskrs svi, ponovo, duhom i ljubavlju u pastirskoj čednosti i za stolom pomirenja. 
I dotaknemo li bar na trenutak tu božansku neprolaznu, sveobuhvatnu ljubav, upijemo li je vaskršnjom radošću spasenje će biti bliže.
I neka snaga vaskršnjeg jutra podigne sve bolesne duhom i telom i da snagu svima koji su poklekli u veri i ljubavi.
Prelepo rečeno.