Kao sto se moze reci da je klasicnu tragediju stvorio Kornej, tako se svakako moze reci i da je klasicnu komediju stvorio Molijer.
Pravo ime ovog velikog francuskog komediografa bilo je Žan Batist Poklen ( Jean Baptiste Poquelin ), a Molijer je u stvari bio njegov glumacki pseudonim. Rodjen je 1622 godine u porodici zanatlija, koji su tokom nekoliko vekova bili clanovi tapetarsko – dekoraterskog ceha.
U Parizu, gde je Molijerov deda otvorio tapetarsku radionicu, Molijerov otac sa uspehom nastavlja ovaj posao, sto mu omogucuje da kupi titulu dvorskog tapetara koja mu je donela zvanje kraljevskog komornika, i uvela ga u svet dvora, a Molijeru kao njegovom sinu, obezbedila odlicno obrazovanje, kako i pristoji sinu uglednog trgovca. Vaspitao se u jezuitskoj skoli, u Klermonskom koledzu, gde je toliko dobro savladao latinski jezik, da je mogao u slobodnom prevodu citati rimske pisce. Potom na Orleanskom univerzitetu dobija znanje i mogucnost da se bavi advokaturom.
Ali, ni prava, ni tapetarski posao, nisu preterano zanimali Molijera. Ne obaziruci se na ustaljene predrasude tog vremena, on resava da ostvari svoju veliku zelju iz detinjstva. Odlucuje da postane glumac. Osniva pozorisnu druzinu 1643 godine, pod nazivom Slavno pozoriste. Izgleda, da ovo pozoriste i nije bilo toliko slavno, jer je oskudevalo dobrim glumcima, i nije imalo dobrih komada. Posle dve godine ova družina se raspada, dozivljava finansijski krah, a sam Molijer dospeva u zatvor. Posle toga, Molijer krece u provinciju, gde se prikljucuje putujucim komedijantima. To njegovo putovanje ce trajati trinaest godina. Ali ovo lutanje je bilo i veoma korisno za Molijera, koji postaje izvanredan poznavalac narodnog zivota i zivota provincijskih gradova. Sve to ce kasnije biti osnov za stvaranje mnogih njegovih dela. Godine 1650, Molijer postaje vodja glumacke trupe, a negde u to vreme i resava da se sam lati pera, da bi svoju trupu izveo iz finansijske krize.
U pocetku, Molijer nije pisao prave komade. Skicirao je samo scenarije malih, komicnih komada. Veliki broj tih malih komada je izgubljen, a i moze se reci da je veci deo tih Molijeroviskih farsa bio prilicno neoriginalan. Prva Molijerova knjizevna komedija bila je Vetropir, ili sve u nevreme, prikazan u Lionu, koji je od 1653 godine postao glavna baza Molijerove trupe. Najinteresantniji lik u ovom komadu je bio sluga Maskarij. Tako, jos od prvih svojih komada, Molijer stvara lik pametnog, energicnog coveka iz naroda, kojem ce se mnogo puta vracati u svojim komadima. Godinu dana kasnije, Molijer pise novi komad Ljubavna razmirica.
Prva Molijerova knjizevna komedija bila je Vetropir, ili sve u nevreme, prikazan u Lionu, koji je od 1653 godine postao glavna baza Molijerove trupe.
Ogroman uspeh uspeh izvodjenja ova dva komada, istakao je Molijerovu trupu na prvo mesto u provinciji. Rad ove trupe je krunisan uspehom, 1658 godine, kada oni po prvi put nastupaju pred dvorom. Izgleda da se izvodjenje komada Zaljubljeni doktor mnogo dopalo kralju, posto im je dao na raspolaganje prostorije dvorskog pozorista Petit – Bourbon. Sledi komad Smesne kaciperke, u kojima Molijer pokazuje da smesna pravila i dosada burzoaskog zivota teraju devojke u kaciperke.
Molijerovi protivnici nisu birali nacin da se osvete trupi. Upravnik kraljevskih zgrada Ratabon, bez ikakvog upozorenja o eventualnom prosirenju Luvra, srusio je pozoriste, tako da se trupa nasla na ulici sve do 1661 godine, kada je nastavila sa radom u novim prostorijama dvora u kojem je nastupala sve do Molijerove smrti. Pise komad Don Garsija Navarski, koji je dobio pohvale dvorana, ali je inace sasvim podbacio, tako da ga Molijer, za svog zivota nije ni stampao. Ali je naknadu nasao u komadu Skola za muzeve, u kojoj se Molijer vraca komediji naravi u kojoj je bio majstor, a odmah zatim pise i komad Skola za zene, koji je doziveo najveci scenski uspeh. Ovaj komad je znacajan i zbog toga sto je je imao pet cinova, sto je u ono vreme imao samo komad od prave vrednosti. Skola za zene je otvorila mnoge polemike sa Molijerovim protivnicima, pa on pise jos dva komada kao odgovor na neprijateljstva. Kritika Skole za zene i Versajske improvizacije. Jedno od najboljih Molijerovih dela Tartif, prezivela je petogodisnji progon od strane cenzure. A razlog je bio taj sto je u njemu opisano religiozno licemerstvo. Ovaj veliki pisac napisao je trideset scenskih dela u kojima se ostro suprotstavio naglasenoj patetici i stilizaciji, zalozivsi se za nove umetnicke principe, zasnovane na prikazivanju zivotne istine na sceni, sa jasno ocrtanim likovima, u okviru zanimljive radnje u komediji. Filozofska komika dominira u Mizantropu, gradjanska slobodoumnja u Don Zuanu, u Ucenim zenama se opet vraca temi kaciperstva, a u Gradjaninu plemicu uvodi i dva baletska cina.
Posle Ucenih zena, Molijer je zacutao godinu dana. U toj godini, desio mu se niz nesreca. Umire mu zena i drugi sin Pijer, dozivlajva mnogo neprijatnosti od svog saradnika kompozitora Lilija. To sve utice na pogorsanje Molijerovog zdravlja, koje je vec 1672 bilo sasvim lose. U takvom stanju, Molijer pise svoju poslednju komediju Uobrazeni bolesnik, u kojem obradjuje jednu od svojih omiljenih tema o lekarima sarlatanima i bolesnicima koji im veruju.
Biva sahranjen tek uvece, van kapija groblja, gde su sahranjivane samoubice. Za kovcegom su isli rodbina, prijatelji, i mnogo naroda. Posle njegove smrti, njegova trupa morala je da se spoji sa Mareovom. 1680 godine, spajanjem sa trupom koja je nastupala u Otelu Burgonj, stvoren je subvencionisan teatar, danas Francuska komedija.
Scenskim izvodjenjem bas ovog komada, Molijer je zavrsio svoj zivot. Sam uzima da tumaci lik Aragona, coveka izmucenog nepotrebnim lecenjma. Na cetvrtom izvodjenju ovog komada, 17 februara 1673 godine, Molijeru je naglo pozlilo. Preneli su ga u njegov stan koji se nalazio odmah pored pozorista. Tu umire ugusen krvlju koja mu je isla iz usta. Pored njegove postelje nije bilo ni svestenika ni lekara koje je toliko ismevao u svojim komedijama. Posto se Molijer pred smrt nije pricestio, ni odrekao svog “ nedostojnog “ glumackog poziva, nadbiskup zabranjuje da Molijer bude sahranjen po crkvenim obredima. Biva sahranjen tek uvece, van kapija groblja, gde su sahranjivane samoubice. Za kovcegom su isli rodbina, prijatelji, i mnogo naroda. Posle njegove smrti, njegova trupa morala je da se spoji sa Mareovom. 1680 godine, spajanjem sa trupom koja je nastupala u Otelu Burgonj, stvoren je subvencionisan teatar, danas Francuska komedija.
„Bezim iz vrtloga, gde porok sve rusi
a na zemlji trazim kakav kut skroviti
Gde casnim covekom, slobodno je biti.“
Mizantrop – J. B Moliere