Razmišljanja naglas

Dragi prijatelju, dopalo mi se tvoje pismo iako čisto “tehnički” gledano, fali mu uvod, koliko da bi se znalo šta je bilo uzrok takvom tvom razmišljanju. Možda neki odredjen dogadjaj, neka rečenica koja je kao kap prevršila čašu ili ko zna koja vest sa dnevnika ili iz novina, kada ti dodje pun kufer gluposti, kako je govorio moj stari, koje ti izvrću na glavu svako jutro i ne znaš više kako da se odbraniš.

Odgovor na članak Fo, fo – folirancija, Radeta Kravice

Kako god bilo, kažem, dopalo mi se da znam da nisam jedina koja u ovoj realnosti takvoj kakva je, ne može više da trpi gluposti koje ti se sa svih medija prodaju kao pamet, a od iste je na puškomet daleko. Jedina razlika što smo mi na puškomet blizu izvoru gluposti te nas pogadja.

A nakon svega što nas je pogodilo do danas još treba ono da kažemo: “Hvala vam gospodo što ste nas prosvetlili i doneli nam tolika dobra, pa makar na silu!” E baš nešto nemam nameru. Ni danas ni sutra, a ni malo sutra! Ni da prihvatim tu i takvu demokratiju, a ni te i takve gluposti kojima nam uporno peru mozak iz dana u dan.

O čemu pričam? Pričam o realnosti koju živim u Milanu, gde boravim već od vremena kada su nas na silu izdemokratisali, prodajući nam priču o boljem životu, uvalili u govno, od kojeg će smrdeti i naredne generacije, ako se nešto konkretno ne uradi na planu pranja i čišćenja. Osim novcem naravno! Evo vam mojih razmišljanja pa prosudite i sami.

Pre neki dan se budim i onako u polusnu pritisnem na sedmicu, kanal “La7”, koji najradije gledam, i obaveštava novinar nešto otprilike “Il giorno della Memoria, što će reći Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Znamo dobro koliko je miliona ljudi završilo po logorima u Drugom svetskom ratu, i to je baš dobro da se seća, da se ne zaboravi nikada, ne samo na Dan sećanja, nego svaki dan ako treba, da se taj ljudski, zaboravni rod, podseća da malo treba da se sklizne u neljudskost, a možda malo manje naprda o demokratiji kao cilju koji treba tek da postignemo.

Koliko samo da vam kažem da kod nas kad bi majka s detetom ušla u bus, znalo se da se ustaje odmah i ustupi mesto, ili starcima, ili invalidima. Ovde može majka da udje i sa koliko hoćeš dece, niko se neće ni pomeriti. Vanbračna zajednica znate i sami od kada je priznata kod nas, ovde još rade na tome. Stan od države svako je faktički mogao da dobije, ovde možes u najboljem slučaju da dobiješ dva prsta u oko, a ako nisi platio kiriju gazdi, možes da imaš i novorodjenče, ima vlasnik da te šutne napolje dok trepneš, a “barbona”, iliti beskućnika je pun Milano. Samo razmišljajte kako se kod nas menja stanje od kada nam je stigla demokratija, pa će vam biti jasno u kom pravcu idemo.

Da ne dužim.

Nastavlja se vest i vidim kako pomen drži Gianfranco Fini, lider AN (Alleanza Nazionale), čitaj fašističke partije Italije, malo neka modernija verzija, na vlasti sa Berluskonijem i njegovom “Forza Italia” (Napred Italija). Naprasno sam se rasanila, jer onako bunovnoj mozak mi se uvek budi u modu “Srbija 90”, kada su negativci još uvek bili fašisti, a pozitivci partizani i levica. Umalo infarkt da me strefi: kako to bre fašisti komemorišu nešto što su im njihovi prethodnici počinili? Kako to može da bude? Naprasno rasanjena opsetim se da sam u Italiji i da su se vremena promenila i da su sada fašisti pozitivci, a partizani i levica negativci i ustanem da sebi skuvam kafu i da vidim da nije da možda sanjam još uvek.

Na žalost nije bio san, a kafa i nije bila neka, jer ako italijansku kafu koja je čista “arabika” ne presečeš sa “mokom”, nema prave domaće kafe, nego ono kao „ajd daj šta daš„. Boljeg purgativa nema od arabike, svesrdno savetujem – ko ima problema sa lenjim crevima.

Setim se tako kako mi je pripovedao moj drugar Viktor šta se desilo jednom našem kamiondžiji na granici sa Italijom (neću reći kojoj), kad ga je carinik ledenim glasom pozvao da izadje iz kamiona i da ide za njim u kancelariju. Kad je carinik zatvorio vrata i video da nema nikoga, zagrli našeg kamiondžiju i kaže mu: “Brate srbine i ja sam fašista!”

Čovek mal nije pao u nesvest i onako u nebulozi se smeškao ne znajući šta da kaže. Eto vama da znate kako na nas gledaju ovde! Ako me sećanje iz moda “Srbija 90” ne vara, bejasmo mi oni što su ih fašisti sredili u Drugom svetskom ratu? A i mi njih pobedismo nešto ako se ne varam? I sad mi fašisti? Šta sve demokratija ne može da uradi od jednog naroda i od istorije?

Dragi prijatelju, pominješ pedere i dušu grešiš, jer koliko me ne vara sećanje, to je jedina grupa koja je nakon pada fašizma nastavila da bude proganjana. Čak i Cigane, da ne kazem Rome, proganjaju manje danas nego što se proganjaju homoseksualci. Ne može to brate tako. Ako je neka grupa ikada dala svetu neki doprinos onda su to homoseksualci. Ajd da pomenem neke muške: Leonardo Da Vinči, Aleksandar Makedonski, Gogolj, Frojd, Fridrih Niče, Tomas Man, Vagner, Oskar Vajld, Zid, Kokto, Pazolini, Karavadjo, Cezar, Mikelandjelo. Ako ti je to malo, dopuniću. Nisu nikom malu decu pravili, u onom negativnom smislu, ali su iza sebe ostavili toliko dobrog da svi djuture ne bismo zajedno mogli da im se odužimo. Nešto su nam oteli? Neko su nam zlo počinili? Pa ako je i u prirodi homoseksualno ponašanje prirodno, što smo mi toliko “bolji” i “pametniji” da namećemo svoj izbor? Možda zato što nismo više ni uvereni da je taj isti tako i toliko dobar?

I naravno, ako te zanima, u dobrom si društvu ako ostaneš pri napadu na homoseksualce, jer ovde katolička crkva ih još uvek proganja i opire se priznavanju prava homoseksualcima da mogu pravno da regulišu vlastiti izbor u zajednici koja bi ta prava trebalo da garantuje svima. Pravo na izbor kako će da žive vlastiti život i sa kime. Ali se ta ista crkva nije potrudila da očisti svoje redove od pedofila, koji su prava nesreća i pošast u njenim redovima. Takodje, ista se opire da prizna paritet ženama, a prebogu “duh” je posredi. Jok! Ako je duh po sredi, što najpre u gaće gledaju: ako nisi muško nema crkvene karijere. A Madonna je glavna, kao. Ovde se crkva meša u to da se u konsultorijume uvedu pravno dobrovoljci koji bi uveravali žene da ne abortiraju, kao da to pravo nije pravo žene, jer prebogu što bi žena imala pravo da odlučuje? Roditi je “dim od one stvari”, a podizati decu je gratis. Država se tako brine o porodici, da je ovde radnička klasa stigla na granicu siromaštva. Radno je vreme od osam do osam, a ako digneš glavu da kreneš kući ranije, jer u ugovoru je predvidjeno osam sati, nećeš dugo ostati zaposlen! Od devet naveče, pa do zore sve je tvoje vreme koje možeš do mile volje da posvetiš svojoj porodici!

Kao sad kad bi žene bile na vlasti i u konsultorijume uvodili face da odlučuju o prostati ili o tome šta će muški da rade sa vlastitim testisima. Uzgred budi rečeno, nije im palo na pamet da se pobrinu o teškom problemu u vezi sa poremećajem prirodnog balansa rodjenja koji je postojao izmedju rodjene ženske i muške dece – 1200 žena spram 1000 muškaraca, koji je poslednjih godina “programiranjem rodjenja” spao na 800 žena spram 1000 muškaraca. Baš ta “muška” logika favorizovanja muškog spram ženskog preti da nas sve dovede u opasnost opstanka vrste. A veruj mi da nisam uopšte feministički nastrojena, jer opet se vraćam na onaj modalitet “Srbija 90” iz koje mi je ostalo da se kod nas ravnopravno druže i muški i ženski svet i budu prijatelji, što ovde nema. Kao što ovde nema da su žena i muškarac plaćeni isto za isti posao koji obavljaju. Dakle, govorim o smislenosti i o pameti, ne o ideologiji. O zdravoj pameti, ništa drugo. I ne čudi me što je Bog odvratio pogled od ovog sveta, veruj mi. Demokratija preti da zavlada svuda, po cenu zdrave pameti!

Tako se ovde priča o preventivnom ratu, o pametnim bombama, o izvozu demokratije, o svemu samo ne o tome da svaki narod ima pravo na autodeterminaciju i da zemlju niko neće u groblje poneti, nego obrnuto, i da je izlišno zapišavati komšijske tarabe u znak da je to “obeležena teritorija”, tj dotle je tvoje, a dovde je moje. To rade moji psi, a mi ljudi bi morali malo da budemo “iznad” tih i takvih navika, koliko god one bile “prirodne”.

Juče eto Buš, evo još jedna sveža vest, napušio svoje stanovništvo kao zavisnike od nafte i derivata, umesto da rade na novim izvorima energije. Ček malo. Pa jel nije on pravio rat s Irakom radi toga? I pride je još da bi navukao i Evropu, upakovao sve lažnjake kao dokaze, kako Sadam Husein ima nuklernu bombu, ili samo što je nije napravio? Na stranu ko je i kakav Husein, pitam se ko je tu lud, a ko zbunjen? Nakon što su se multinacionalne kompanije obogatile i odrale demokratski one slabije i manje pametne, sad kao našao čovek toplu vodu, ili rupu na saksiji, šta vam je draže. Rešio Buš da treba da obrne ploču.

Fašisti komemorišu Dan sećanja i beskrajno veliki broj žrtava koje su im dedovi i očevi poslali u gasne komore, a da se niko nije ni po dupetu počešao, kao što se ni danas ne češe na to što su oni postali “dobri” (buoni), a ostali “zli” (cattivi). Jao, Prle, gde si bre danas? Meni opet pa ostao u sećanju onaj podignut prst Paje Vujisića u znak pozdrava fašistima na ulazu u njegovu čaršiju.

A mi, što smo s prljavom vodom izbacili i dete, kad ćemo mi da menjamo ploču? Ili ćemo da puštamo da nam je drugi menjaju, prebogu nemamo mi pameti? A što se tiče viljuške i noža, šta će nam. U demokratiji može i prstima da se jede. Lakše je prati prljave ruke!

A ako hoćeš da budeš u pravu, ne treba ti zdrav razum, treba samo da imaš dovoljno para.

I ne zaboravi da potražiš knjigu “Umeće ljubavi”, Eriha Froma. Ima da se iznenadiš sadržajem!